Весела самостална радионица

Пишите нам

Весела самостална радионица

Пишите нам

Весела самостална радионица

виртуелна гаража породице Рангелов за креативно изражавање њених чланова, пријатеља и оних који ће то постати

Пројекти

  • Zakuckavanje knjiga

    ЗАКУЦКАВАЊЕ КЊИГА

  • Стихан везак

    Стихан везак

    Ризница рукописа наших великана и антологија светске поезије

  • Речник детињих речи и израза

    Речник детињих речи и израза

    Подухват у који су сви позвани

ЗАКУЦКАВАЊЕ КЊИГА

У нашој гаражи дељемо, стружемо, тешемо, брусимо, куцкамо, гладимо специјалну врсту благородног дрвета која се зове – књиге. Уређујемо и редигујемо рукописе, преводимо са руског и француског, вршимо лектуру, коректуру, предлажемо дизајн. У петнаестогодишњем искуству имамо сарадњу са бројним српским издавачима (Плато, Логос, Моно и Мањана, Лагуна, Еволута, ИК Византија, Службени гласник, Укронија, Вулкани, Макондо, Бели пут...) и институцијама (САНУ, Правни факултет БУ, Филозофски факултет БУ).


Из нашег длета са руског су изашли преводи романа:  Бедни људи, Ф. М. Достојевски; У ратном ваздуху суровом, В. Б. Јемељаненко; Барон Унгерн – црни  коњаник, Б. В. Соколов; историографских дела: Начертаније Илије Гарашанина, К. В. Никифоров; Стара Србија и Албанија – забелешке с путовања И. С. Јастребова; књижевности за децу: Мачак у чизмама, Мали слон, Пепељуга, Вредна кока, Успавана лепотица; серијала о развоју детета Школа седам патуљака (40 свезака). Са француског: Речник заљубљеника у рокенрол, Антоана де Кон: Побуните се, Стефан Хесел.


Двапут смо искрчкали горко-сласну расправу и сервирали трибине: Има ли лоших превода? (Дом културе Студентски град, Београд) и Добар превод, лош превод – шта (нас) више кошта?  (Студентски културни центар, Београд).

АУТОРСКИ ПРОЈЕКАТ „СТИХАН ВЕЗАК“

РИЗНИЦА РУКОПИСА НАШИХ ВЕЛИКАНА И АНТОЛОГИЈА СВЕТСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Сакупљамо рукописе наших великана који су одабрали по једну песму из светске баштине


Оловка и папир користе се све мање. С обзиром на дух времена и на преовлађујућу виртуелну комуникацију, ускоро ћемо свој потпис  тек понегде стављати а списак за кућну набавку увелико већ бележимо електронски. Лепо писање је факултативни предмет, књиге се све више читају у електронском облику, богатство фонтова доприноси визуелном идентитету... То се зове прогрес и против тога се нема шта имати. Али, управо то рукопису даје далеко већу вредност и значај од обичног бележења.


Поезија је на маргини. Њена употреба се банализује. Смишљају се „поетични“ слогани зарад боље продаје чарапа, саламе, аутомобила, шерпи, хигијенских предмета и сл. Неретко се цитати и уметничка дела користе у те сврхе и стварност постаје артификована, али без неговања духовних вредности чему уметност у основи треба да служи.


Због свега тога, замислили смо јединствену збирку поезије и рукописа. Стварамо је заједно са нашим великанима из области којима се баве, јер је тако једино могуће. Њихова улога је да одаберу песму из светске баштине и својеручно је напишу. Нема ограничења у погледу, избора, језика, дужине песме. На левој страни ризнице биће песма у рукопису, на десној одштампана песма, препев (уколико није на српском) и кратка биографија дате личности.


Окупљамо личности из различитих области (књижевност, музика, спорт, ликовне уметности, хуманистичке и природне науке, позориште, филм) – речју личности које су у области свог деловања задужиле наше друштво и остаће на част и за пример новим поколењима.


Једини критеријум којим се водимо јесте доступност дате личности. У том смислу су добродошли сви који ово читају и имају вољу и начин да се укључе и помогну. Пишите нам.

ПOЗИТИВАН ОДГОВОР ДО САДА СМО ДОБИЛИ ОД УВАЖЕНИХ:

Владета Јеротић („Зато сада питањима живи“, Рилке)

Урош Петровић („Ако кажемо“, Бранко Миљковић)

Дивна Љубојевић („Послије много година“, Јован Дучић)

Константин Костјуков („За...“, А. С. Пушкин)

Матија Бећковић („Међу јавом и мед сном“, Лаза Костић)

Милена Марковић (Ленгстон Хјуз „Тугованка младе девојке“)

Иван Клајн („Скука жизни“; Валериј Брјусов)

Милан Туцовић („Представа,“ Војислав Карановић)

Горан Петровић („Можда спава“, Владислав Петковић Дис)

Душан Т. Батаковић („Итака“, Кавафи)

Миодраг Стојковић („Моја отаџбина“, Алекса Шантић)

Радослав Миленковић („66. сонет“, Шекспир)

Светислав Басара („Моји ноћни послови“, Новица Тадић)

Бранко Кукић („Капије“, Раша Ливада)

Ђуро Шушњић („Облак“, Добриша Цесарић)

Божидар Мандић („Дрво“, Езра Поунд)

 


 Учешће су засада потврдили и г. Арно Гујон, г. Слободан Гавриловић, г. Веља Павловић, г. Пеца Поповић, г. Александар Гаталица, г. Небојша Дугалић.

Речник детињих речи и израза

РЕЧНИК ДЕТИЊИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА - ПОДУХВАТ У КОЈИ СУ СВИ ПОЗВАНИ

Поштовани родитељи, тетке, ујке, стрине, стричеви, баке, деке, стрине, родбино и комшије!


Ако Радосница зврји негде празњикава, ако тек покаткад записујете бисере своје дечице на папирићима али не знате где су, или можда памтите и стално планирате да све то лепо убележите и систематизујете – куцнуо је час!


Позивамо вас да сакупљамо генијалне језичке проналаске наше деце и заједно направимо Речник детињих речи и израза.


Био би то речник јединствен и драгоцен у српској лексикографији, значајан са становишта лингвистике, теорије језика, дијалектологије, развојне психологије, педагогије... Уједно би то било лепо сведочанство о језичким вратоломијама, драга успомена наше деце на детињство када порасту.


Kао што је у табели показано, потребно је уписати следеће податке:

  1. Реч коју је дете измислило (нпр. бубабак, сукапак, апуно) или на свој начин изградило (смећка, придвојити, жедак, патнамски, деболућност, кашљукача...) или пак реч која постоји у српском језику али коју је дете употребило са другачијим, њему логичним значењем (будак, двојина, градити...);
  2. Kратко објашњење шта та реч значи (мала столица, велика столица, аутобус; онај који буди; половина; награђивати..., а ако је немогуће објаснити, поље остаје празно);
  3. Пример у којем је реч употребљена (Kо је ујутру будак, сунце, мама или сат?; Нећеш добити ни целу, ни двојину ни комад јабуке; Тата нас гради сладоледом; Узми ту смећку и убаци у канту; Ја сам велики жедак; Има код нас много кашљукача и кашљутара...);
  4. Име и по жељи презиме детета (Ања Јаковљевић, Милан Р.);
  5. Узраст детета;
  6. Место боравка детета;
  7. Посебне напомене (нпр. дете живи у Врању где су се родитељи доселили из Београда па је приметан утицај београдског на врањански говор; један од родитеља се бави специфичним занимањем о коме се у кући често говори па је приметан тај утицај на формирање дететовог вокабулара и сл.).

Поред појединачних речи, бележимо и изразе, нпр. „стало струје“ = дошла је струја (супротно од нестало струје); „напунило снега“ = нападало снега (јер је пало пуно снега) и сл.


У Речник не улазе примери тепања, нпр. гага = кака; кект = кекс; краву = краул... Није увек лако разликовати тепање од измишљене речи, али као основни критеријум узмимо да ако детиња реч подсећа на „праву“ и разликује се само у словима које дете у датом узрасту не уме да изговори, онда је то тепање.


Ваш допринос представљаће грађу за даљу стручну обраду према лексикографским стандардима, где би свака реч била обрађена као у било ком другом речнику, након чега би Речник детињих речи и израза био објављен у штампаном издању. Сви наведени подаци у табели би били наведени у штампаном издању речника (име и презиме детета, узраст, место боравка...)


Деца у узрасту од 2 до 7 година су изразито језички продуктивна. Грешке које праве у употреби речи често имају упориште у историји језика, па је тако оно што они данас погрешно изговоре у прошлости била пуноважна реч. Тако нпр. данас тако недвосмислено детињу реч „тешкост“ проналазимо у писму Илије Гарашанина пријатељу половином 19. века (гле чуда – о стању у Србији). Зато је важно да ослушкујемо те мале језичке геније и њихове проналаске бележимо, не само за породичну историју него као допринос националној науци о језику и развоју детета.


Подухват Речник детињих речи и израза води Весна Смиљанић Рангелов, магистар науке о књижевности са дугодишњим искуством у превођењу, лектури и практичној лексикографији.


Нека вас не мрзи да у два-три клика стварамо заједничку Радосницу, Речник детињих речи и израза или Српскиричарску речорчицу коју ћемо оставити поколењима у наслеђе!

Контакт

Пишите нам

veselaisamostalnaradionica@gmail.com

vsmiljanicrangelov@gmail.com

ВЕСЕЛА САМОСТАЛНА РАДИОНИЦА (врло кратке биографије носећих елемената):

Весна Смиљанић Рангелов, носилац идеје, велика љубитељка Хармса, вечити ђак-пешак

Тања Јеремић, остваратељка идеје, многих идеја - Behance portfolio

Сања Недељковић, незамењива подршка, уме да слика на француском

Све три мајкују, дислајкују и паламудре